Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
bedeute – ja značim
du
bedeutest – ti značiš
er
bedeutet – on znači
sie
bedeutet – ona znači
es
bedeutet – ono znači
wir
bedeuten – mi značimo
ihr
bedeutet – vi značite
sie
bedeuten – oni znače
sie
bedeuten – one znače
sie
bedeuten – ona znače
Sie
bedeuten – Vi značite (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe bedeutet – ja sam značio/značila
du
hast bedeutet – ti si značio/značila
er
hat bedeutet – on je značio
sie
hat bedeutet – ona je značila
es
hat bedeutet – ono je značilo
wir
haben bedeutet – mi smo značili
ihr
habt bedeutet – vi ste značili
sie
haben bedeutet – oni su značili
sie
haben bedeutet – one su značile
sie
haben bedeutet – ona su značila
Sie
haben bedeutet – Vi ste značili (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde bedeuten – ja ću značiti
du
wirst bedeuten – ti ćeš značiti
er
wird bedeuten – on će značiti
sie
wird bedeuten – ona će značiti
es
wird bedeuten – ono će značiti
wir
werden bedeuten – mi ćemo značiti
ihr
werdet bedeuten – vi ćete značiti
sie
werden bedeuten – oni će značiti
sie
werden bedeuten – one će značiti
sie
werden bedeuten – ona će značiti
Sie
werden bedeuten – Vi ćete značiti (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
