Präsens (sadašnje vrijeme)
ich fahre – ja vozim
du
fährst – ti voziš
er
fährt – on vozi
sie
fährt – ona vozi
es
fährt – ono vozi
wir
fahren – mi vozimo
ihr
fahrt – vi vozite
sie
fahren – oni voze
sie
fahren – one voze
sie
fahren – ona voze
Sie
fahren – Vi vozite (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
bin gefahren – ja sam vozio/vozila
du
bist gefahren – ti si vozio/vozila
er
ist gefahren – on je vozio
sie
ist gefahren – ona je vozila
es
ist gefahren – ono je vozilo
wir
sind gefahren – mi smo vozili
ihr
seid gefahren – vi ste vozili
sie
sind gefahren – oni su vozili
sie
sind gefahren – one su vozile
sie
sind gefahren – ona su vozila
Sie
sind gefahren – Vi ste vozili (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde fahren – ja ću voziti
du
wirst fahren – ti ćeš voziti
er
wird fahren – on će voziti
sie
wird fahren – ona će voziti
es
wird fahren – ono će voziti
wir
werden fahren – mi ćemo voziti
ihr
werdet fahren – vi ćete voziti
sie
werden fahren – oni će voziti
sie
werden fahren – one će voziti
sie
werden fahren – ona će voziti
Sie
werden fahren – Vi ćete voziti (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
