Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
frage – ja pitam
du
fragst – ti pitaš
er
fragt – on pita
sie
fragt – ona pita
es
fragt – ono pita
wir
fragen – mi pitamo
ihr
fragt – vi pitate
sie
fragen – oni pitaju
sie
fragen – one pitaju
sie
fragen – ona pitaju
Sie
fragen – Vi pitate (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe gefragt – ja sam pitao/pitala
du
hast gefragt – ti si pitao/pitala
er
hat gefragt – on je pitao
sie
hat gefragt – ona je pitala
es
hat gefragt – ono je pitalo
wir
haben gefragt – mi smo pitali
ihr
habt gefragt – vi ste pitali
sie
haben gefragt – oni su pitali
sie
haben gefragt – one su pitale
sie
haben gefragt – ona su pitala
Sie
haben gefragt – Vi ste pitali (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde fragen – ja ću pitati
du
wirst fragen – ti ćeš pitati
er
wird fragen – on će pitati
sie
wird fragen – ona će pitati
es
wird fragen – ono će pitati
wir
werden fragen – mi ćemo pitati
ihr
werdet fragen – vi ćete pitati
sie
werden fragen – oni će pitati
sie
werden fragen – one će pitati
sie
werden fragen – ona će pitati
Sie
werden fragen – Vi ćete pitati (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
