Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
gebe – ja dajem
du
gibst – ti daješ
er
gibt – on daje
sie
gibt – ona daje
es
gibt – ono daje
wir
geben – mi dajemo
ihr
gebt – vi dajete
sie
geben – oni daju
sie
geben – one daju
sie
geben – ona daju
Sie
geben – Vi dajete (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe gegeben – ja sam dao/ dala
du
hast gegeben – ti si dao/ dala
er
hat gegeben – on je dao
sie
hat gegeben – ona je dala
es
hat gegeben – ono je dalo
wir
haben gegeben – mi smo dali
ihr
habt gegeben – vi ste dali
sie
haben gegeben – oni su dali
sie
haben gegeben – one su dale
sie
haben gegeben – ona su dala
Sie
haben gegeben – Vi ste dali (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde geben – ja ću dati
du
wirst geben – ti ćeš dati
er
wird geben – on će dati
sie
wird geben – ona će dati
es
wird geben – ono će dati
wir
werden geben – mi ćemo dati
ihr
werdet geben – vi ćete dati
sie
werden geben – oni će dati
sie
werden geben – one će dati
sie
werden geben – ona će dati
Sie
werden geben – Vi ćete dati (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
