Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
heiße – ja se zovem
du
heißt – ti se zoveš
er
heißt – on se zove
sie
heißt – ona se zove
es
heißt – ono se zove
wir
heißen – mi se zovemo
ihr
heißt – vi se zovete
sie
heißen – oni se zovu
sie
heißen – one se zovu
sie
heißen – ona se zovu
Sie
heißen – Vi se zovete (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe geheißen – ja sam se zvao/zvala
du
hast geheißen – ti si se zvao/zvala
er
hat geheißen – on se je zvao
sie
hat geheißen – ona se je zvala
es
hat geheißen – ono se je zvalo
wir
haben geheißen – mi smo se zvali
ihr
habt geheißen – vi ste se zvali
sie
haben geheißen – oni su se zvali
sie
haben geheißen – one su se zvale
sie
haben geheißen – ona su se zvala
Sie
haben geheißen – Vi ste se zvali (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde heißen – ja ću se zvati
du
wirst heißen – ti ćeš se zvati
er
wird heißen – on će se zvati
sie
wird heißen – ona će se zvati
es
wird heißen – ono će se zvati
wir
werden heißen – mi ćemo se zvati
ihr
werdet heißen – vi ćete se zvati
sie
werden heißen – oni će se zvati
sie
werden heißen – one će se zvati
sie
werden heißen – ona će se zvati
Sie
werden heißen – Vi ćete se zvati (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
