Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
liebe – ja volim
du
liebst – ti voliš
er
liebt – on voli
sie
liebt – ona voli
es
liebt – ono voli
wir
lieben – mi volimo
ihr
liebt – vi volite
sie
lieben – oni vole
sie
lieben – one vole
sie
lieben – ona vole
Sie
lieben – Vi volite (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe geliebt – ja sam volio/voljela
du
hast geliebt – ti si volio/voljela
er
hat geliebt – on je volio
sie
hat geliebt – ona je voljela
es
hat geliebt – ono je voljelo
wir
haben geliebt – mi smo voljeli
ihr
habt geliebt – vi ste voljeli
sie
haben geliebt – oni su voljeli
sie
haben geliebt – one su voljele
sie
haben geliebt – ona su voljela
Sie
haben geliebt – Vi ste voljeli (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde lieben – ja ću voljeti
du
wirst lieben – ti ćeš voljeti
er
wird lieben – on će voljeti
sie
wird lieben – ona će voljeti
es
wird lieben – ono će voljeti
wir
werden lieben – mi ćemo voljeti
ihr
werdet lieben – vi ćete voljeti
sie
werden lieben – oni će voljeti
sie
werden lieben – one će voljeti
sie
werden lieben – ona će voljeti
Sie
werden lieben – Vi ćete voljeti (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
