Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
sage – ja kažem
du
sagst – ti kažeš
er
sagt – on kaže
sie
sagt – ona kaže
es
sagt – ono kaže
wir
sagen – mi kažemo
ihr
sagt – vi kažete
sie
sagen – oni kažu
sie
sagen – one kažu
sie
sagen – ona kažu
Sie
sagen – Vi kažete (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe gesagt – ja sam rekao/rekla
du
hast gesagt – ti si rekao/rekla
er
hat gesagt – on je rekao
sie
hat gesagt – ona je rekla
es
hat gesagt – ono je reklo
wir
haben gesagt – mi smo rekli
ihr
habt gesagt – vi ste rekli
sie
haben gesagt – oni su rekli
sie
haben gesagt – one su rekle
sie
haben gesagt – ona su rekla
Sie
haben gesagt – Vi ste rekli (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde sagen – ja ću reći
du
wirst sagen – ti ćeš reći
er
wird sagen – on će reći
sie
wird sagen – ona će reći
es
wird sagen – ono će reći
wir
werden sagen – mi ćemo reći
ihr
werdet sagen – vi ćete reći
sie
werden sagen – oni će reći
sie
werden sagen – one će reći
sie
werden sagen – ona će reći
Sie
werden sagen – Vi ćete reći (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
