Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
schlafe – ja spavam
du
schläfst – ti spavaš
er
schläft – on spava
sie
schläft – ona spava
es
schläft – ono spava
wir
schlafen – mi spavamo
ihr
schlaft – vi spavate
sie
schlafen – oni spavaju
sie
schlafen – one spavaju
sie
schlafen – ona spavaju
Sie
schlafen – Vi spavate (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe geschlafen – ja sam spavao/spavala
du
hast geschlafen – ti si spavao/spavala
er
hat geschlafen – on je spavao
sie
hat geschlafen – ona je spavala
es
hat geschlafen – ono je spavalo
wir
haben geschlafen – mi smo spavali
ihr
habt geschlafen – vi ste spavali
sie
haben geschlafen – oni su spavali
sie
haben geschlafen – one su spavale
sie
haben geschlafen – ona su spavala
Sie
haben geschlafen – Vi ste spavali (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde schlafen – ja ću spavati
du
wirst schlafen – ti ćeš spavati
er
wird schlafen – on će spavati
sie
wird schlafen – ona će spavati
es
wird schlafen – ono će spavati
wir
werden schlafen – mi ćemo spavati
ihr
werdet schlafen – vi ćete spavati
sie
werden schlafen – oni će spavati
sie
werden schlafen – one će spavati
sie
werden schlafen – ona će spavati
Sie
werden schlafen – Vi ćete spavati (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
