Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
spreche – ja govorim
du
sprichst – ti govoriš
er
spricht – on govori
sie
spricht – ona govori
es
spricht – ono govori
wir
sprechen – mi govorimo
ihr
sprecht – vi govorite
sie
sprechen – oni govore
sie
sprechen – one govore
sie
sprechen – ona govore
Sie
sprechen – Vi govorite (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe gesprochen – ja sam govorio/govorila
du
hast gesprochen – ti si govorio/govorila
er
hat gesprochen – on je govorio
sie
hat gesprochen – ona je govorila
es
hat gesprochen – ono je govorilo
wir
haben gesprochen – mi smo govorili
ihr
habt gesprochen – vi ste govorili
sie
haben gesprochen – oni su govorili
sie
haben gesprochen – one su govorile
sie
haben gesprochen – ona su govorila
Sie
haben gesprochen – Vi ste govorili (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde sprechen – ja ću govoriti
du
wirst sprechen – ti ćeš govoriti
er
wird sprechen – on će govoriti
sie
wird sprechen – ona će govoriti
es
wird sprechen – ono će govoriti
wir
werden sprechen – mi ćemo govoriti
ihr
werdet sprechen – vi ćete govoriti
sie
werden sprechen – oni će govoriti
sie
werden sprechen – one će govoriti
sie
werden sprechen – ona će govoriti
Sie
werden sprechen – Vi ćete govoriti (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
