Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
studiere – ja studiram
du
studierst – ti studiraš
er
studiert – on studira
sie
studiert – ona studira
es
studiert – ono studira
wir
studieren – mi studiramo
ihr
studiert – vi studirate
sie
studieren – oni studiraju
sie
studieren – one studiraju
sie
studieren – ona studiraju
Sie
studieren – Vi studirate (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe studiert – ja sam studirao/studirala
du
hast studiert – ti si studirao/studirala
er
hat studiert – on je studirao
sie
hat studiert – ona je studirala
es
hat studiert – ono je studiralo
wir
haben studiert – mi smo studirali
ihr
habt studiert – vi ste studirali
sie
haben studiert – oni su studirali
sie
haben studiert – one su studirale
sie
haben studiert – ona su studirala
Sie
haben studiert – Vi ste studirali (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde studieren – ja ću studirati
du
wirst studieren – ti ćeš studirati
er
wird studieren – on će studirati
sie
wird studieren – ona će studirati
es
wird studieren – ono će studirati
wir
werden studieren – mi ćemo studirati
ihr
werdet studieren – vi ćete studirati
sie
werden studieren – oni će studirati
sie
werden studieren – one će studirati
sie
werden studieren – ona će studirati
Sie
werden studieren – Vi ćete studirati (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
