Präsens (sadašnje vrijeme)
ich
warte – ja čekam
du
wartest – ti čekaš
er
wartet – on čeka
sie wartet – ona čeka
es
wartet – ono čeka
wir
warten – mi čekamo
ihr
wartet – vi čekate
sie
warten – oni čekaju
sie
warten – one čekaju
sie
warten – ona čekaju
Sie
warten – Vi čekate (formalno obraćanje)
Perfekt (prošlo vrijeme)
ich
habe gewartet – ja sam čekao/čekala
du
hast gewartet – ti si čekao/čekala
er
hat gewartet – on je čekao
sie
hat gewartet – ona je čekala
es
hat gewartet – ono je čekalo
wir
haben gewartet – mi smo čekali
ihr
habt gewartet – vi ste čekali
sie
haben gewartet – oni su čekali
sie
haben gewartet – one su čekale
sie
haben gewartet – ona su čekala
Sie
haben gewartet – Vi ste čekali (formalno obraćanje)
Futur I (buduće vrijeme)
ich
werde warten – ja ću čekati
du
wirst warten – ti ćeš čekati
er
wird warten – on će čekati
sie
wird warten – ona će čekati
es
wird warten – ono će čekati
wir
werden warten – mi ćemo čekati
ihr
werdet warten – vi ćete čekati
sie
werden warten – oni će čekati
sie
werden warten – one će čekati
sie
werden warten – ona će čekati
Sie
werden warten – Vi ćete čekati (formalno obraćanje)
Formalno "Sie"
(Vi):
Ovaj oblik se
koristi kao formalni način obraćanja jednoj osobi ili više njih s poštovanjem,
posebno u poslovnim situacijama, prema starijim osobama ili kada ne poznajete
osobu s kojom razgovarate.
Uvijek se piše
velikim početnim slovom "S", bez obzira gdje se nalazi u rečenici.
Na primjer: "Sprechen Sie Deutsch?" (Govorite li njemački? – formalno).
Neformalno "sie"
(oni, one, ona):
Ovaj oblik se
koristi za upućivanje na grupu ljudi ili stvari, u smislu "oni", "one", ili "ona".
Piše se malim slovom "s", osim na početku
rečenice ili u citatima. Na primjer:
"sie
gehen" znači "oni
idu" kada se odnosi na grupu ljudi.
NAPOMENA
Mi koristimo tri osnovna vremenska oblika glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost. U
njemačkom jeziku, osim sadašnjeg vremena (Präsens), postoje različiti
oblici prošlog vremena, uključujući Perfekt i Präteritum, te buduće vrijeme (Futur).
Präteritum (Prošlo vrijeme): Ovo vrijeme se koristi za
izražavanje događaja koji su se dogodili i završili u prošlosti, često u
pisanom jeziku.
Plusquamperfekt (Prijevremeno
prošlo vrijeme): Opisuje radnje koje su se dogodile prije nekog drugog
događaja u prošlosti.
Futur
II (Buduće
vrijeme II): Koristi se za izražavanje pretpostavke da će radnja biti
završena u nekom trenutku u budućnosti.
Ovo čini ukupno
šest glagolskih vremena u njemačkom jeziku.
Kada se bavimo konjugacijom njemačkih glagolskih vremena,
važno je imati na umu da doslovni prijevodi često ne prenose puno značenje ili
kontekst originalne fraze. Stoga je bitno razumjeti funkciju i upotrebu svakog
vremena unutar njemačkog jezika kako bi se tačno prevelo značenje. Zbog toga se
ovdje fokusiramo prvenstveno na osnovnu konjugaciju glagola – sadašnjost, prošlost i budućnost,
izostavljajući naprednija vremena, jer se ona uče na višem nivou i zahtijevaju
posebnu pažnju, posebno prilikom prevođenja.
Za početnike u učenju njemačkog jezika, fokusiranje na
osnovna vremena pruža čvrstu osnovu za kasnije usvajanje složenijih gramatičkih
struktura. Sadašnje, prošlo i buduće vrijeme su osnova za osnovnu komunikaciju i ključna su za
svakodnevnu upotrebu jezika. Dok se Präteritum, Plusquamperfekt i Futur II često
koriste u složenijim pismenim tekstovima i formalnijim razgovorima, osnovna
vremena su stalno prisutna u uobičajenoj komunikaciji. Razumijevanje i
korištenje ovih osnovnih vremena omogućava učenicima brzo stjecanje sposobnosti
izražavanja osnovnih ideja i potreba.
Učenje njemačkih glagolskih vremena je postupan proces.
Početak s osnovnim vremenima sadašnjosti,
prošlosti i budućnosti postavlja temelje za uspješno i učinkovito usvajanje
jezika, pripremajući učenike za složenije aspekte njemačke gramatike koji
dolaze s naprednijim studijem.
